TO JE LJUDSKA SRAMOTA KOJU DOVODE NA JAVNE TELEVIZIJE
Published on 01/08,2017
ŠLJIVANČANIN KAO GOST SE OGLAŠAVA PO RAZNIM TELEVIZIJAMA - TREBAO BI BITU UZATVORU ŠTO JE RUŠIO VUKOVAR
Veselin Šljivančaninine razbojnik si i zločinac, jer si pod komandom Vrhovnoga komandanta JNA, Stjepana Mesića, rušio i palio i ubijao 1991., Vukovar. Da nije bilo tebe i sličnih tebi mi bi smo se mirno razišli, ti si tvrdio da si oficir pod zakletvom a oni veliki političari: Slobodan Milošević, Franjo Tuđman, Alija Izetbegović, i drugi... Jugoslaviju je razorila sama Armija (JNA) na čelu sa Generalštabom. Prije izbijanja rata, i JNA i vi "plavi i maslinasti", u nazovu i akciji "Ništa nas ne smije iznenaditi", u toj jedinstvenoj akciji uvježbavali ste štabske igre, manevre odlazili u brda sa svojim komandama, i vukli sekretarice i drugarice obučene u SNB-e uniforme. A ove opet su imali svoje pisaće mašine i poslije su pričali što će se desiti; ako itko udari na Jugoslaviju, da svi će biti razbijeni. A mi smo im vjerovali. To su bili ljudi i kadar bivših partizana. Oni su dobili prethodne ocjene u SKJ-u, i s tim najvišim ocjenama i sposobnostima i animacijama naroda. I mi smo ima dalje vjerovali: KOS-u i CK SKJ. Uključili smo se u snage ZNG-a i TO-a i branili ne Hrvatsku, nego već "neku petu Jugoslaviju". Koja se je oformila pod kišobranom Europske unije. A oni za to vrijeme svi su pobjegli u Beograd, u zemlju obećanja - Srbiju. I odande preko svojih ataka u Hrvatskoj su nas uništavali... Ovo je danas najbolji primjer - da Hrvatska je na koljenima... Zamijenili su stanove, i kuće,.., i dobili adekvatne poslove, i funkcije (tako je i nastala i "Bežanijska kosa", bivša UDB-a povezana sa svećenstvom u pljački Hrvatskog naroda. Oni u to vrijeme mladi, koji su odbili da se bore i sa “dobrim karakteristikama”, danas su uglavnom svi proveli na vojnom školovanju i učesnici mirovnih snaga u NATO-ovim operacijama. Slažem se sa izjavom pokojnog dr. Branka Horvata, da je Stjepan Mesić i general JNA, Veljko Kadijević, su najveći krivac za rat u Jugoslaviji. Odnosno, za to; što se nismo razišli mirnim putem. Zato još uvijek i danas nisu naplaćene ratne štete i nikada nisu kažnjeni ratni zločinci i ratni profiteri, ubojice i pljačkaši... BRANKO STOJKOVIĆ B j e l o v a r, 43000 0958148290 (Tel/mob.) E-mail: brankostojkovic152@yahoo.com Udruga "ŠTIT" URED. Masarykova 8 ------------------------------------------------- Objavljeno: 08.01.2017. ------------------------------------------------- http://crostojkovic1958.blog.hr ------------------------------------------------- Broj članaka: 3500. |
01/09,2017, at 13:33
Visit Лаки
Нетреба да заборавимо како је почело
Убиство породице Зец
Пре 25 година у Пољаничкој улици у Загребу припадници специјалне јединице МУП-а Републике Хрватске, такозвани мерчеповци, убили су чланове породице Зец, међу којима и 12-годишњу Александру. Убице никада нису одговарале за тај злочин, иако су га признале неколико дана касније пред истражним судијом. Признање је проглашено неважећим јер је узето без присуства адвоката. Командант јединице Томислав Мерчеп осуђен је у мају 2016. на пет и по година затвора због ратног злочина над српским цивилима.
Породица Зец је била имућна српска породица у Загребу. Михајло Зец је био познати загребачки месар, а његова супруга Марија је држала кафић. Претње породици Зец су од стране хрватских ултрадесничара почеле још пре распада СФРЈ, 1990. године.
Пет припадника резервног састава полиције, јединице која је била под командом Томислава Мерчепа, упало је у кућу породице Зец у Загребу у ноћи 7. децембра 1991. године. Они су хтели да ухапсе Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.
У дворишту су убили Михајла, а супругу Марију и 12-годишњу ћерку Александру одвезли на периферију града – Сљеме, пуцали им у потиљак и бацили их у јаму за смеће.
Каснија истрага је открила да је Синиша Римац, који је пре тога убио њеног оца, тражио да Александра не буде убијена, али да су сви други били против, јер их је она видела. Њу је хладнокрвно (везаних ногу и руку) убио Муниб Суљић.
Злочин су преживела деца Душан и Гордана, која су била сакривена у кући. Након почињеног злочина, децу је њихова бака Боса одвела у касарну ЈНА, одакле су евакуисани у Бањалуку, где су и наставили живот.
Синиша Римац и још четворо припадника тзв. мерчеповаца, Муниб Суљић, Игор Микола, Небојша Ходак и Сузана Живановић, ослобођени су због процедуралних грешака током истраге – признање су дали без присуства адвоката.
Суљић, Микола и Римац су ипак 2005. осуђени, али не за убиство Александре Зец, већ због убиства непознатог мушкарца у Пакрачкој Пољани. Најдужу казну од 10 година добио је Суљић који је први запуцао, Римац је осуђен на осам година, док је Микола као помагач у убиству осуђен на пет година затвора.
Након изрицања пресуде у затвор је одведен само Римац, јер се Суљић и Микола, који су се бранили са слободе, нису појавили на изрицању пресуде.
У јануару 2010. године, одлазећи председник Републике Хрватске, Стјепан Месић, смањио је казну Римцу за годину дана, што је изазвало жестоке реакције јавности у Србији, Републици Српској, али и Хрватској. Бивши хрватски председник Фрањо Туђман одликовао га је за ратне заслуге.
Муниб Суљић је умро у затворској болници 25. августа 2006. године.
Никола Ходак је у јуну 2005. године неправоснажно осуђен на годину дана затвора због покушаја изнуде.
Хашки трибунал је 2006. проследио хрватском тужилаштву "Досије Мерчеп" на 14.000 страница под шифром "Атлантис", где су документовани сви докази о убиствима иза којих стоје Мерчеп и његова јединица.
Мерчеп, који је деведесетих био и саветник у хрватском Министарству унутрашњих послова, ухапшен је 11. децембра 2010. године у Загребу.
У мају ове године, након четворогодишњег суђења, он је неправоснажно проглашен кривим за ратни злочин над српским цивилима и осуђен на пет и по година затвора.
Жупанијски суд у Загребу прогласио је Мерчепа кривим јер на подручју Загреба и Пакрачке Пољане није спречио пљачке, злостављања, мучења и убиства цивила српске националности.
Бранко Стојковићу,мислио си да се на оавакав "миран" начин разђемо.
01/09,2017, at 15:12
Visit Лаки
КАКО ЈЕ СВЕ ПОЧЕЛО...
На Ђурђевдан 91. године у Сплиту су убијени војници ЈНА
Војник Југословенске народне армије (ЈНА) Сашко Гешовски убијен је пре 25 година у Сплиту када је извршен први оружани напад на припаднике ЈНА.
Гешовски, који је тада имао 19 година, убијен је на Ђурђевдан 1991. године док је стражарио испред команде Војнопоморске области.
Младића из Кавадараца (Македонија) убила је разуларена руља коју је на демонстрације позвао први председник "демократске Хрватске" Фрањо Туђман.
Пред командом је било више од 30.000 демонстраната са шаховницама који су протестовали, наводно, због блокаде села Кијево за које су оптужили ЈНА и Србе.
У једном тренутку су почели да пуцају на војнике, а један метак испаљен из гомиле убио је Гешовског. Никада није утврђено ко је убица.
Током напада на објекат ЈНА у Сплиту рањен је још један Македонац Тончи Стојче из Македонске Каменице, који је покушао да помогне смртно рањеном Гешовском.
Разуларена руља тада је умало линчовала још једног Македонца, војника Светланча Накова из села Лаки код Винице. Снимак дављења Накова шокирао је тадашњу јавност. Он је преживио овај напад.
Наков је касније испричао да га је спасио возач транспортера Славе Јованов који је откопчао каиш на шљему и увукао га у возило.
Према његовим рјечима, многи демонстранти тада су били наоружани.
Сашко Гешовски био је први војник који је погинуо у тек започетом југословенском рату, чија се увертира одиграла четири дана раније у Борову, када је у нападу хрватских муповаца на српске територије погинуло 12 полицајаца хрватске и три житеља српске националности.
Тог истог дана, 2. маја, догодила се и "Кристална ноћ" у Задру када је 2.000 хрватских екстремиста рушило и опљачкало српску имовину у том граду.
Србин и Хрват погинули су 31. марта у "Крвавом Васкрсу на Плитвицама", а месец дана раније "Битка за Пакрац" окончала се без убијених.